субота, 27. фебруар 2016.

Интервју Real Aggression

1. За почетак реците нам нешто о историји бенда Агресија?

Бенд је настао давне 92’ године у времену када је бунт био привилегија и једини начин да се искажу унутрашњи немири. У почетку смо свирали  street oi са примесима HC-а и панка али смо се временом пребацили на чвршћи звук и оријентисали на револуционарне WP и НС текстове.

2. Због чега је бенд касније промјенио назив из Агресија у Real Aggression?

Нешто пре чувене поделе у покрету КиЧ и нас су захватили проблеми који су поделили бенд на два табора. Украдено нам је име и супротни табор је наставио да свира под тим називом бацајући љагу и ширећи неистину о једном нашем члану. Након кратке паузе решили смо да се огласимо и ставимо тачку на те лажи. Тада је и настала идеја да се име промени у Права односно Реална Агресија.



3. Које бендове сте највише слушали и јесу ли неки од њих имали утицај на вас?

Некако смо увек бежали од класичног пунк звука и тежили чвршћем који смо и приватно неговали тако да смо у старту били опчињени бендовима попут BFG, Centurion, Blue Eyed Devils, Berserk, али наравно увек ће на тој листи стајати имена попут Skrewdriver, Fortress, Nordic Thunder, Radikahl…  Што се тиче остатка музичког естаблишмента ту су бендови попут Megadeth, Pantera, Iron Maiden…

4. Које свирке су вам остале у сјећању и са којим бендовима сте све наступали?

Током година смо заиста имали приличан број концерата и сви они су имали своју драгоценост и причу. У нашем граду смо у првој етапи 90’ свирали 10-ак пута годишње, међутим концерт који ће нам заиста остати у сећању је манифестација у Меленцима код Зрењанина где смо свирали пред више од 9000 људи. Концерт у организацији ЛСВ-а у име отцепљења Војводине остао је упечатљив, јер смо шокирајући све присутне, изашавши на бину узвикнули “Добро вече Србијо”! Настао је тајац. Изазвали смо прави колективни шок и једва извукли живу главу.! Хахаха!
Што се тиче осталих бендова свирали смо са многима попут Провиђење, Battle Flag, Тријумф Воље, Razor 88, Сораб 18, Радикалне Патриоте, Brigade M, Razors Edge. Имали смо понуду да свирамо у Мађарској и Пољској али су ти концерти или били отказани или ми нисмо могли да учествујемо због приватних обавеза.

5. Када је бенд престао са радом и из којег разлога?

Бенд је престао са радом убрзо након снимања албума “One Story” и песама за компилацију Serbian Explosion Vol.1 2005 године. Био сам уморан од организације, обавеза… Сви у бенду су се ослањали само на мене и све везано за бенд сам сам решавао, не рачунајући аранжмански део посла који смо обављали заједничким снагама. Понестало се оне енергије која је постојала на почетку и ја сам једноставно желео нешто више.




6. Радили сте са бендовима October 15 и Razor 88, реците нам несто о томе?

Да, након паузе од неколико година позвао ме је певач Razor 88 и предложио да му се прикључим и да заједничким снагама поново оживимо овај бенд. Убрзо смо пронашли и остатак поставе и тада је све кренуло лепим током. Свирали смо неколико фантастичних концерата широм Европе и снимили заједнички албум са Пољским бендом Gammadion. На том албуму су они одсвирали музику, Т. је отпевао све а ја сам написао 88% текстова.
Током тог периода, неколико месеци пре концерта у Словенији позвао ме је Олаф Јасински гитариста чувеног бенда Honor и упитао ме да ли можемо да му се придружимо као постава October 15. Пристали смо да помогнемо што је резултирало одличним концертом у Љубљани. Убрзо након тог концерта Олаф је пронашао екипу и наставио са радом.

7. Реците нам несто о тадашњој скинс сцени у Србији и о Српској Крв и Част дивизији?

Тада је све заиста било другачије, теже и много искреније. Иако су сви били донекле једнаки постојала је блага хијерархија. Знало се ко је старији и ко је где на лествици покрета. Људи су били храбрији и некако бунтовнији. Бендови су ницали у многим градовима и у једном периоду Србија је имала око десетак скин бендова. Тада смо и по ангажовању и активизму били поистовећени са много јачим Европским земљама попут Енглеске, Француске Италије…
С обзиром да сам делом учествовао у формирању Српске КиЧ дивизије био сам веома поносан и предан у свему што смо радили, међутим, временом је све почело да се расипа у недоглед. Много квалитетних људи је напустило покрет зарад незадовољства био он личне или глобалне природе. Грешке и проблем који су захватили само језгро организације су донекле утицале и на моју одлуку да се повучем и тихо наставим своју борбу на мало другачији начин. Борбу која ће се пре свега тицати моје породице и мојих најближих. Иако сам годинама након одласка био прислушкиван и праћен од стране власти и неких агенција нисам поклекнуо. Моја борба се наставила, али на мало другачији и опрезнији начин.

8. Да ли је постојала и да ли постоји шанса да се Агресија поново окупи?

Мислим да не. Прошло је доста времена и животи неких чланова бенда су кренули ка другом смеру. Иако постоји велика жеља, не постоји тренутно нико ко ће покренути страст која се успавала током година. Ја тренутно спремам пројакат са америчким бендом Bound For Glory, момцима који су велики пријатељи Србије иако су годинама износили многе неистине о њима. Са тим пројектом ћу се вероватно вратити на сцену али наравно отом потом.



9. Како данас видите Српски НС покрет, некад и сад?

Тешко је рећи. Људи су посустали и као што сам поменуо нема више тог правог бунта који нас је некада водио. Постоје наравно људи који се на разно разне начине боре и својом активношћу дају пример другима али то је веома мали проценат. И колико год то звучало чудно, данас је много теже. Закони су оштрији а људи су постали параноични у вези свега што нас окружује. Интернет је такође узео маха и колико год он био добар за неке ствари за друге је зло, јер тамо видим људе који у ствари ни не знају дефиницију активизма а представљају себе као велике револуционаре и поборнике белог поредка.

10. Пратите ли данашњи активизам српске Крв и Част дивизије?

Наравно да пратим. Узимајући у обзир да сам временом постао јавна личност пратим све колико год то било могуће. Успео сам на један лукав начин да се инфлиртирам у друштвени јавни живот и одатле водим свој тајни рат онако како знам и умем. Сходно својим могућностима.

11. Како гледате на демократски мрак и диктатуру која влада нашом отадџбином?

Велико зло се надвило над нашом земљом и шансе за спас су веома мале. Народ је заспао а ланци све више стежу наше већ уморне руке. Демократија коју они називају праведном се у више наврата показала као пут којим би требало да се ређе иде. Економија нам је уништена, судство корумпирано, остали државни органи такође. Медији, као гласило народа стављени су на свршен чин пред неколицином издајника који воде ову нашу напаћену отаџбину. Као такви, они нас већ деценијама заслепљују лажима и информацијама које иду у корист само онима који су нас довели до овог амбиса.

12. Ваша порука нашим активистима и свим Српским НС...

Времена су заиста тешка, али браћо и уважене сестре немојте поклекнути. Не дозволите да године борбе у сећању избледе и да се дефиниција од 14 речи изгуби у тмини. Ми морамо стати раме уз раме и борити се до задње капи крви, јер наша част се зове верност!


H8red (Real Aggression)