понедељак, 11. април 2016.

ПAРAЗИТИ ПОКРЕТА



Вероватно сви виђамо или препознајемо међу нама паразитске особе које крију своје слабости и недостатке иза нашег имена, иза наших идеала у које ни сами не верују. Такви људи спречавају напредак нашег покрета самим својим присуством међу људима који поседију потенцијал да постану вредни НС активисти. Самим тим, управо се дешава колективно уназађивање целокупне групе људи где се такви љигавци угнезде и шире свој "зезање" менталитет на друге.

    Такви углавном долазе међу нас да би лечили своје комплексе , исфрустрирани животом у кући својих родитеља. Нико од њих није овде да би допринео бољој сутрашњици наше расе и земље. Они воле борбу, "на живот и смрт", против светског ционизма. Бусају се у груди да су спремни на све, али проблем настаје када се сусретну са првим озбиљним последицама. Када доживе прво хапшење или суђење , уз традиционалну порцију батина и упознају "демократски" третман полиције и "чари" наше правне државе, убрзо увиде да им је све то некако лепше и другачије изгледало у текстовима песама и часописа, него у стварности. Раније никада нису добро преиспитали себе да ли су довољно чврсти и одлучни да издрже када се сусретну са таквим стварима. Лако ћете их препознати после тога, када забране родитеља утичу на њихов, до јуче ватрени "активизам", тиме што одједном почну да причају да треба радити само "паметно" и из сенке, док у ствари не раде ништа. Када попију десетак пива онда мењају тактику и враћају се на стару причу, пребијајући по неког пијанца испред драгстора. Такви увек причају да ништа не ваља и ништа не вреди, и не пада им на памет да нешто лично ураде, јер је то њихово правдање за сопствени кукавичлук.

    Друга врста људи која је отишла корак напред је врста која је на путу да припада нама или се врати корак назад, а може и неко време да стагнира. То су људи који су доспели до неког одређеног нивоа и ту су се некако заглавили, одједном стали. Неке од њих треба подржати и погурати а неке гурнути назад и одбацити. Одговор лежи у њиховој спремности на пожртвовање и способност за доследност и одговорност, да ли они заиста стоје иза својих речи делима. За свој неактивизам неки се правдају да немају времена, да имају девојку/обавезе, да морају да раде. Ти људи или не знају да активизам није само ноћни излазак (можда немају способност за организовање времена), или једноставно не верују у нашу Ствар.

    Док се други правдају обавезама у школи, факултету, будућим успесима у каријери, у ствари не верују у себе, плаше се комшилука и околине, не желе компромитовање и беже од пожртвовања.

Ови људи временом забораваљају да расни идеализам представља борбу за опште добро наше врсте, а себичне личне интересе људи и даље гледају као главну преокупацију њиховог слободног времена. Нека сви добро размисле колико су времена посветили лично себи, а колико расном опстанку и будућности наше деце. Будите искрени сами према себи, преиспитајте своје ставове и жртвујте ваше слободно време у корист српског НС покрета и наше Идеје, а не само на провод са девојкама , слушање музике, пијанчење и глуварење по граду. Кључ је у јединству елите-држите се заједно, чистите НС покрет од паразита и идите до краја.

За Крв и Част/Србија Србима!