среда, 23. септембар 2015.

Ian Stuart Donaldson

,,Нисам тип човека који би пузао пред неким пацифистичким левичарима и дволичним ционистима. Човек мора бити сигуран у своје идеале. Уверен сам да свако, ко шири своја патриотска уверења, има црни флор крај свог имена. Сада имам и ја велики црни траг крај свог. Моје песме су само мали део од онога што се ја надам да ћу допринети".



Ian Stuart Donaldson рођен је 11. августа 1958. године у Poulton Le Fylde-u покрај Blackpoola. Похађао је гимназију  Blaines у  Blackpoolu гдје и започиње његово занимање за музику. Тамо упознаје и браћу McKay, Grintona и Walmsleya са којима 1975. године оснива свој први бенд, Tumbling Dice. Како и име говори, бенд је углавном изводио обраде од Rolling Stonesa, The Who i Free. 1977. године бенд добија ново име: Skrewdriver. Иако тада још у потпуности идеолошки неусмјерени, тиме је рођена легенда White Power музике која ће остати симбол музичке револуције до данашњих дана расе. Снимили су неколико синглова попут You're So Dumb и Anti-Social, а крајем исте године и први албум под називом All Skrewed Up. Издавање албума All Skrewed Up попратила је једна далеко важнија чињеница за даљњу каријеру, Skrewdriver престаје бити панк бенд те Ian Stuart и остали чланови постају skinheаdi.




До тада Ian Stuart није имао никакве везе са политиком и национализмом, али медијима је почело сметати што су концерти Skrewdrivera постали окупљалиште skinheada те су затражили од Iana Stuarta Donaldsona да прогласи своју публику расистичком, он наравно то одбија. Бенд се суочава са многим тешкоћама те све чешће наилази на затворена врата. Поред свега 1979. године успијевају издати Build Up Knocked Down, али то је био и крај тог Skrewdrivera. Ian се враћа у родни Blackpoolи почиње се занимати за национализам и све је чешћи члан скупова National Fronta (NF), да би напокон постао и пуноправни члан.

Године 1982. Ian овај пут сам поново одлази за Лондон са жељом обнављања Skrewdrivera, овај пут под заставом NF. Убрзо са још двојицом Лондонских skinheada обнавља Skrewdriver и издаје макси сингл Back With the Bang. Медији су жестоко нападали Iana Stuarta оптужујући га за расизам. Напокон једне вечери Ian Stuart одлучује потпуно отворити своје срце и током свирке диже десну руку и говори "ова се зове Tommorow Belongs to Me". Тиме почиње права баштина бенда Skrewdriver.

Ian Stuart nastavlja usku suradnju sa NF i preko White Noise Recordsa 1983. izdaje singl White Power. Kako sam kaže "Odlučili smo ići do kraja bez obzira na posljedice". Pod pokroviteljstvom NF-a pokreće se turneja Rock against Communism kojom diže na noge cijelu britansku desnicu i sebi donosi epitet "Najvećeg antisemita u Engleskoj".

Ian Stuart наставља уску сарадњу са NF и преко White Noise Recordsa 1983. издаје сингл White Power.
Како сам каже "Одлучили смо ићи до краја без обзира на посљедице". Под финансијама NF-a покреће турнеју Rock against Communism којом се на ноге диже цијела британска десница а себи доноси епитет "Највећег антисемите у Енглеској".



Али ништа није заустављало Iana Stuarta у његовој борби. Поносан на своју расу и нацију био је одлучан посветити цијели свој живот борби за њено очување и напредак. 1984. године издаје LP Hail The New Dawn, овај пут код Њемачке издавачке куће Rock-o-Rama. Тако први пут Ianovo дјеловање излази из граница Британије и шири се свим народима Европе.

Ипак су све снаге биле уперене на то да се спријечи Ianovo дјеловање. Након што је био нападнут од црначке банде гдје се је успјешно одбранио, оптужују га и осуђују на 12 мјесеци затвора. Прије тога већ је био снимљен нови албум Blood and Honour. Али затварање није Iana зауставило у његовој борби, већ је вријеме у затвору искористио за писање нових пјесама, од којих се већина појавила 1987. године на албуму White Rider. Тај албум је вјероватно Ianovo највеће дјело, одлично снимљено са јаким и продорним ријечима.

Убрзо долази до подјела између политичких организација које су подржавале музички покрет и самих музичира због сумњи у правилност финансирања концерата, посљедица чега је одвајање бендова Skrewdriver, No Remorse, Skullhead и неких других, након чега самостално оснивају Blood and Honour, организацију која би сама водила и организовала WP сцену, независна од политичара и њихових интереса. Како би ојачао сцену и нову организацију вођену углавном од музичара а не политичара, Ian Stuart оснива и бенд Klansmen, којим покрива Rock-a-Billy сцену те White Diamond, намјењен љубитељима Heavy Metala. Тако је желио привући још већи број симпатизера новом покрету. Више нико није могао довести у питање чињеницу да је скинхед покрет постајао све јачи поред свих забрана и напада. Skrewdriver неуморно наставља снимати и свирати уживо. Све чешће свирају изван отаџбине, понајвише у Њемачкој те 1988. издају албум After the Fire и 1989. албум Warlord,који постаје најпродаванији албум Iana Stuarta. 1989. Ian Stuart издаје одличан соло LP No Turning Back те 1990. LP Slay the Beast и LP Patriot. Такође са Skrewdriverom снима албум The Strong Survive.

1992. године судјелује на концерту прославе уједињења Њемачке у Cottbusu те постаје жртва полицијског терора. Сви чланови бенда чланови бенда осим Iana Stuarta завршавају у затвору Moat покрај Берлина. Одмах по повратку у отаџбину Ian снима макси сингл Justice for the Cottbus Six. 1992. године Skrewdriver поново креће у велику турнеју те наилази на велики отпор комуниста и антифашиста који су пријетили чак и бомбама. Најдраматичније је било пред концерт у Waterloo-u, када се је окупио велики број комуниста и антифашиста од неколико хиљада са намјером да онемогуће концерт. Поред свега концерт се успијешно одржава те се наредних дана испуњавају новине чланцима са насловом "Битка за Waterloo". 1993. године наставља се серија концерата и снима се албум Hail Victory. Нажалост то је и посљедњи албум Skrewdrivera којег Ian Stuart Donaldson никада није имао прилике чути.



У ноћи 23. септембра 1993. Ian Stuart доживњава тешку саобраћајну несрећу те губи живот са пријатељем Stephenom Flintom. Двосмислени резултати истраге и изјаве возача, Roberta Sherlocka јасно показују да се права истина и Ian-овој смрти и узроци несреће никад неће сазнати. Ian Stuart Donaldson неоспорно је и након своје смрти остао највећа личност White Power покрета чијем ће имену увијек одавати сви скинхеди помен. Његов живот је била жилава борба за остварење својих идеала. Безбројни падови и поновни успони, затворске ћелије те новинарски и физички напади нису успјели сломити његов дух. Идеали су само јачали, никада се нису мјењали. У њему је горио пламен слободе и поноса на своју расу, пламен који је било немогуће угасити током његовог живота и пламен који га је надживио и учинио бесмртним.



Заувек у мом срцу!

Те 1993. године сам врло кратко био део те светске породице и покрета који је окупљао искрене и срцем вођене револуционаре, тако да нисам довољно био упућен у рад и дело једног великог човека. Тек у наступајућим годинама након трагичног 24. септембра схватио сам ко је Јан у ствари био. Пријатељ, брат, саборац и лидер не само људима који га окружују, већ свима онима који су веровали у идеју о истинском очувању Европског идентитета, наслеђа и културе коју смо вековима градили. О слободи коју Аријевска раса итекако заслужује, борећи се од давнина са чељустима капитализма чијом завером је Европа одавно завијена у плашт неподношљиве тмине. Данас, након више од две деценије ја славим његово име и клањам му се, јер његова борба не беше узалудна. Данас ја са својом породицом корачам стазом коју је он утабао и изградио. Коју је годинама стварао својом борбом и несебичним делима. Данас ја живим праведно и часно вођен тријумфом воље, јер док год будем дисао моја част ће бити жедна слободе. Нове сутрашњице и Европе ослобођене тешких окова.

H8red (Real Aggression)