понедељак, 27. мај 2013.

ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИЗМA

Национал-социјализам није само један политички програм, него је једно ново, дубоко схватање живота и његових проблема. Из тог његовог основног става произашла су доследно и његова решења привредних проблема, не само Немачке него и целе Европе.





Национал-социјализам је дошао да у историји света смени досадашњи индивидуализам, који је у природним наукама и друштвеној филозофији уродио материјалистичким схватањем света, и демократизмом, а у привредном животу капитализмом и светском привредом. Национал-социјализам полази у филозофији и политици од схватања примата целине над својим деловима, колектива над појединцем.


Политички, то схватање води прокламовању судбинске повезаности појединца у националну заједницу, подвргавању индивидуе циљевима заједнице, стварању националне државе са задатком да тоталитарно води судбину свога народана културном и привредном пољу.


У привредном погледу , уместо индивидуалистичке “либералне” привреде, засноване на пуној слободи капиталистичке експлоатације радне снаге најамних радника, и слободној иницијативи приватних предузетника да они сами организују производњу и расподелу економских добара по принципу слободне тражње и понуде, национал-социјализам уводи планску привреду и солидаристичку повезаност рада и капитала, свих грана и свих елемената народне привреде.


И у привреди, као и у политици, национал-социјализам доследно спроводи примат целине над појединцем, и подвргава интересе појединца интересима целине. Уместо да појединци, руковођени једино изгледима на своју личну зараду, организују производњу и врше, по трговачким мерилима, расподелу производа, национал-социјализам оставља држави да она плански организује и руководи и производњу и расподелу добара по начелима опште народне користи, правде и целисходности. Појединац, и као произвођач и као потрошач, није више остављен сам себи у вртлогу једне бескрајне и непрегледне светске привреде, него је органски узглобљен у једну плански организовану националну привреду.


У овом смислу, национал-социјализам је отишао још један корак даље. Као што појединац није остављен сам себи да се изгуби у бескрајној аутомизираној светској привреди, тако нису ни поједине народне привреде остављене саме себи, да насумице траже извозне могућности за своје производе, и купују оно што им недостаје према случајностима светске конјуктуре. Национал-социјализам је увидео, да се више народних привреда једног већег географског простора морају повезати плански у једну органску привреду великог простора, да би тако, као повезана привредна целина, могле углавном бити саме себи довољне и бити независне од случајности и произвољности светске трговине. Тако је дошло до стварања данашње, Нове Европе као једне планске привредне заједнице, у којој ћемо сви ми, народи овог континента, по смишљеном плану развијати све своје производне снаге до максимума, уз подршку и потпору осталих европских народних привреда, а исто тако ћемо и размењивати своје вишкове производа по унапред израђеном плану, како је то за све нас најкорисније и најцелисходније.


Тако организована као привреда великог простора, Нова Европа биће довољна за своје народе и у погледу исхране и намирења свих осталих потреба.


Колика је корист од оваквог организовања појединачно изолованих народних привреда у једну велику европску заједницу, можемо ми Срби, најбоље да осетимо и увидимо. Нас је прошли режим индивидуалистичке светске привреде оставио не само сасвим осиромашене, него и онеспособљене да сами за себе, изоловани, можемо ићи напред у снажењу своје производње и побољшању живота нашег народа.


Углобљавањем наше народне привреде у привреду Нове Европе, нама се отварају велики видици и пружају велике могућности брзог напретка.


Јер Нова Европа има интересе да се продуктивност свих чланова њене заједнице што пре и што више оснажи, и зато ће их она заједничким средствима целе заједнице у том правцу и помагати. Пример наглог и интензивног снабдевања наше пољопривреде потребним справама и алатима, семеном, итд, по нарочитом европском плану, отварање других извора нашег дохотка и наше народне производње, даје нам већ ових дана прве одличне потврде о томе од колике је користи за нас укључење Србије у привреду великог простора Нове Европе.



др Милорад Недељковић


Извор: Српски народ јануар 1943. год.