четвртак, 21. март 2013.

AНТИМАСОНСКА ИЗЛОЖБА


Идеја о организовању изложбе антимасонског карактера, први пут се у нашој земљи јавила средином 1940. године, када је у јавности (углавном преко штампе) покренута антимасонска кампања, која је отпочела објављивањем текста др Данила Грегорића под насловом ''Масони'' у дневном листу Време 22. јула 1940. Међутим тадашње политичке и друштвне прилике нису дозвољавале реализацијутаквог једног пројекта, из простог разлога што су кључне позиције у друштву држали управо људи који су припадали масонској организацији. Ентузијазам и иницијатива групе антимасонских активиста морала је да сачека неки повољнији тренутак.
Након пропасти Краљевине Југославије, екипа која је годину дана раније планирала антимасонску изложбу, коначно је могла ту своју замисао и да реализује. Половином јула 1941. године формиран је Радни комитет антимасонске изложбе у чији састав су ушли проверени и доказани антимасонски борци: др Лазар Прокић, др Стеван Клуић, др Ђорђе Перић, Милан Банић, Милован Поповић, инж Милосав Васиљевић, Миодраг Ђорђевић, итд. Почетна замисао организатора је била да за потребе шире јавности демистификује и прикаже начин рада масонске организације, али се врло брзо дошло до закључка да упоредо са масонеријом јавности треба представити деловање и јеврејства и комуниста као заједничких елемената истог механизма. Почетни или ти радни назив ове изложбе гласио је Изложба рада масона, јевреја и комуниста, али је због једноставности и из техничких разлога усвијен већ опште прихваћен назив Антимасонска изложба. Радни комитет је приликом прикупљања потребног материјала, наишао на велику подршку и помоћ Роземберговог института из Берлина и пропагандног одељења “S”.


Припремне радње за одржавање изложбе одвијале су се у згради Аеро-клуба у улици Узун Миркова 4. у Београду. Ту је било ангажовано око 150 лица разних професија (сликара, цртача, новинара, занатлија разних врста и дргугог теничког особља), који су припремали изложбени материјал. Потребне информације о масонској организацији, чланови Радног комитета изложбе прикупљали су на разне начине, пре свега су се ослањали на заплењене архиве масонских ложа, затим на саслушања похапшених масона, који су морали да одговоре, на за ту прилику посебано сачињен упитник од 115 питања о деловању масонерије и слободног зидарства. Први од саслушаних и испитаних масона био је Велики мајстор Андра Динић. Један од значајних извора била је и комплетна архива, ентеријер и предмети енглеске ложе „Принц од Уелса“ у Њу Џерсеју, коју су Немци приликом напада на енглеско острво запленили и сада је за потребе изложбе уступили организаторима. Није било занемарљиво ни знање и искуство које су поседовали сами чланови Радног комитета изложбе, стечено дугогодишњим бављењем масонском проблематиком. За потребе изложбе прегледени су архиви 32 масонске ложе тј. око 5000 књига, докумената, каталога и других списа.

Антимасонска изложба је по много чему била специфична у односу на сличне манифестације које су се у том периоду одржавале у појединим европским центрима. Та специфичност се огледала пре свега у погледу третирања слободног зидарства, јеврејства и комунизма. Док су стране изложбе обрађивале и бавиле се само једном од ове три појаве, посматрајући их као засебне целине, наша изложба је све то објединила у једну, илуструјући на тај начин нераздвојивост и повезаност масонства, јеврејства и комунизма, уз додатни елемент који је указивао на блискост између водећих личности масонског и усташког покрета.

Друго по чему се српска изложба разликовала од других, је у погледу количине и обиму изложеног материја, величини изложбеног простора, броју посетилаца, организацији итд.

За потребе изложбе урађено 126 слика и графикона, 1740 фотографија, утрошено је 216 кг. фарбе, 200 m3 дрвене грађе за израду рамова и витрина, припремни радови су трајали 124 дана, око 15 тона разног отпадног материјала и ђубрета је избачено, укупно је утрошено 1 465 000 тадашњих динара.Поред саме изложбе организатори су се потрудили да низом пратећих садржаја обогате ову манифестацију. За ту прилику штампано је више врста брошура и других едиција у тиражу од 207 017 примерака међу којима и брошуре под називом Антимасонски водич (Ко су они?), као и чувени Протоколи сионских мудраца, затим пропагандни сервис изложбе издао је четири врсте плаката у количини од 60 000 примерка, 100 000 летака је раздељено по улицама, 1000 јавних објава, девет врста дописница у 108 000 комада, 176 биоскопских и радио реклама које су се приказивале у бископима Београда, Земуна и Панчева, четири поштанске марке итд. Посебан печат изложби, давали су посебно обучени водичи, који су имали задатак да групе посетилаца проведу кроз изложбене просторије, пружајући им додатна појашњења о изложеним експонатима. Сваки од 15 водича, прошао је једномесечну обуку и на тај начин овладао потребним информацијама о предментној материји, тако да је живом речју у трајању од 15 минута тумачио изложбени материјал.

Изложба је била тако конципирана да је свака од обрађених тема имла свој простор тј. свој павиљон или ти одељење (секцију). Прво и највеће одељење бавило се масонеријом, светском и домаћом; друго јеврејством светским и домаћим; треће је било резервисано за Коминтерну; четрврто Совјетску унију а пето за резултате Нове Немачке у борби против масонерије и успехе у привредном и социјалном препороду под називом Викторија.

Замисао организатора је била да овом изложбом расветли до тада широј јавност мало познату организацију какава је масонска, њене методе и актиности а нарочито њено штетно дејство по Српски народ и државу са посебним освртом на на везе између ове организација и вођа усташког покрета. Упоредо са масонеријом, представљени су и њени допунски елементи: јеврејство и комунизам као нераскидеве компоненте истог система, указујући на сличност методолошког рада и деловања и повезаност ових организација. Због објављивања имена усташких функционера и њихове везе са масонима, усташка Хрватска је преко свог министарства иностраних послова, тражила од Немаца да се изложба забрани, што није прихваћено као ни предлог да се „споран“ део изложбеног материјала уклони. Када нису успели у томе, усташе су забраниле становништву са своје територије (првенствено Земуна) да посећује изложбу. Како би се супротставили овој бесмисленој забрани, Дирекција антимасонске изложбе обезбедила је бесплатан улаз са све посетиоце који су долазили са територије која је под усташком окупацијом.

Првобитан термин за отварање излобе, био је заказан за 23. август 1941. године, али је због сложене политичке ситуације (пад Савета комесара и формирање Недићеве владе), као и чињенице да је количина прикупљеног материјала који треба обрадити, превазилази могугућности и капацитете самог Радног комитета, планирани термин померен.

Антимасонска изложба свечано је отворена тачно у подне 22. октобра 1941. За изложбени простор изабрана је зграда у Гарашаниновој улици број 8, у којој се до рата налазило седиште Велике масонске ложе „Југославија“. Изложбу је отворио шеф државне пропаганде Ђорђе Перић, који се говором обратио многобројним званицама, међу којима су били представници српске владе, министри: Велибор Јонић, Милош Радосављевић, Јосиф Костић, Јован Мијушковић као и други функционери Драги Јовановић, Велмар Јанковић, Цека Ђорђевић итд., са немачке стране ту су били фелдкомандант Београда фон Кајнзенберг, представници министарства иностраних послова др Митерхамер, др Трелч, Позњак и други. Изложбом је руководила Дирекција, на чијем се челу налазио др Стеван Клуић, а за шефа пропагандног сервиса именован је др Лазар Прокић.





 
Свечано отварање изложбе   


Већ првог дана интересовање грађана за изложбу, премашило је и процене самих организатора. Посета је била тако организована, да су се на улазу формирале групе од по највише тридесет посетилаца.Свака група је добијала по једног водича, који је своју групу проводио кроз изложбени простор, према тачно утврђеном распореду.

Прво се одлазило у одељење масонерије које је обухватало највећи део простора и изложбеног материјала. На самом улазу налазила су се два симболична Соломонова стуба, а у чело ходника огроман црни мистичан портал, на спрату до којег је водило степениште украшено сликама са масонском тематиком налазила се реконструсана дворана Велике масонске ложе „Југославија“ у којој су до рата одржаване седнице ове и других београдских ложа. Дворана је у потпуности задржала излед као из тих дана, с тим што су се на столицама на којима су седели присутни, сада налазиле фотографије тих истих масона и по пар белих рукавица. На улазу у овај „храм“ крупним словима је писало „Србине запамти, овде се одлучивало о твојој судбини“. На зиду наспрам степеништа налазио се плакат великих димензија, на којем је у горњем левом углу стајао датум 9. октобар 1934. а у средини се налазила карта Краљевине Југославије како се распада на делове, а испод утиснут датум 27. март 1941. У доњем десном углу биле су цитиране речи Краља Александра „Да би могао спасити и очувати Југославију, морам најпре разјурити масоне. Овоме послу ћу приступити одмах чим довршим своја путовања у Бугарску и Француску“. Водич би крај овог плаката, поред тумачења његове садржине, истакао и то да је тадашњи француски министар унутрашњих послова Сарнакс био масон и да је управо он организовао марсељски атентат и финансирао банду која га је извршила. У једној од просторија које су намењене домаћој масонерији, налазиле су се витрине са изложеном масонском реквизитом: угломери, чекићи, мртвачке главе, свећнаци, ордење, кецеље итд. На једном од зидова висио је огроман пано, на ком се налазио списак имена водећих масона као и њихове функције, ту је још била и соба са архивским документима југословенске масонерије. а на месту тачније углу у ком се налазио сребром оковани штап, водич се посетиоцима обраћао следећим речима „Ово је батина коју су хрватски масони поклонили српским масонима, после рата вратићемо им дуг“. У једном углу били су изложени и делови београдске јеврејске слободно-зидарске ложе „ Б'не Б'рит “.

Након обиласка дела изложбе који се односио на домаћу масонерију, водич би постиоце који су били запањени оним што су видели у првом делу, нарочито чињеницом да су многе угледне личности тадашње државе биле уплетене у нечасну работу масонерије, повео у део изложбеног простора који се односио на међународну активност масонске организације. У партеру, тачније испод Велике ложе „Југославија“ смештена је енглеска ложа „Принц од Уелса“ са острва Њу Џерсеја која је до тада била изложена једино у Немачкој. На почасном месту широм раширена лежала је јеврејска Тора, цела просторија била је пресвучена свиленим завесама са којих су висили златни украси у облику добро познатих симбола. Цео простор који је комплетно украшен масонском орнаментиком, уједно је деловао и раскошно и мистично, па би човек који би се нашао у таквом окружењу помислио да се налази у неком луксузном апартманау.





 
Немачки командант Београда фон Кајнзерберг у пратњи
директора изложбе С. Клуића током разгледања изложбе
 




Jеврејски павиљон који по предвиђеном плану посете био следећи на реду, састојао се из два дела: радна соба Геце Кона и јеврејски интеријер. На зидовима су се налазили графикони и табеле са подацима о учешћу јевреја у домаћој привреди и културном животу. На почасном месту изложени су предмети који су нађени у радној соби Г. Кона, водич би овде нагласио да је заправо његово право име Геза Кун и да је дошао из Мађарске. Његов астрономски успех у издавачкој делатности, представљен је гомилом књига на чијем се врху налазиила његова слика изнад које је стајао натпис „Од 100 000 књига које су штампане на српском језику, Геца Кон је штампао 98 563 примерака“. Ту су се још налазили и многи пропагандни плакати, који су указивали на везу између јеврејства, масонерије и комуниста.

Одељење Коминтерне представњено је материјалом, који је говорио о тежњи ове организације и њеним активностима на стварању бољшевичко-комунистичке револуције у свету. Приказом низа фотографија водећих људи комунистичког покрета код нас и у свету, недвосмислено је указивао на то да су јеврејског порекла. Тако је за посетиоце изложбе, представљање лика и дела Моше Пијаде изазвало највеће интересовање. Он је приказан својим личним аутопортретом, који је настао током његовог робијања, а водич би на овом месту присутнима појашњавао везу између комуниста с једне и масона и јевреја с друге стране. Али највећа пажња била је посвећена сарадњи комуниста и усташа још из периода Краљевине Југославије, а као сликовит пример такве сарадње узиман је споразум који је потписан 1937. године у затвору Сремска Митровица, између комуниста које је представљао горе већ поменути М. Пијаде и усташа које је предводио Миле Будак потоњи Павелићев министар.



Пред улазом у Гарашанинову бр. 8
Четврто одељење Совјетска унија, садржало је велики број графикона, статистичких података, фотографија и афиша, које су убедљиво илустровале о катастрофалном стању у Совјетској унији тј. шта су резултати двадесетогодишње бољшевичке владавине.

И на крају пета секција која је носила назив Викторија, приказивала је резултате немачког народа у борби против слободног зидарстава, јеврејства и комунизма. Резултате огромних успеха за усавршавање друштвене хигијене, социјалног старања и подизању пољопривреде.

Укупно време потребно за резгледање изложбе у пратњи и са појашњењима водича, износило је око два сата. Изложба је као што је то већ речено свечано отворена 22. октобра 1941. а затворена 18. јануара 1942. године. Дакле за 86 дана колико је била отворена за посетиоце тј. 75 радних дана, изложбу је посетило 80 800 граћана, или ти у просеку 1 070 дневно. Тај број би сигурно био већи, да је Управа железнице прихватила предлог Дирекције изложбе, да се свим грађанима који из унутрашњости долазе на изложбу одобри попуст на железнички превоз.Поред непосредних посетилаца, велико интересовање за изложбу показала је и штампа. У домаћим листовима објавњено је 98 написаних чланака и 59 бележака, а инспирисано је и 15 других чланака. Дописници страних листова извештавали су своје централе „О једној до сада не виђеној изложби, приређеној у земљи која представља истинску жртву јеврејско-масонске завере“. Било је планирано да изложба обиђе све балканске престонице укључујући и Загреб, али је усташки режим условио одржавање изложбе брисањем дела који говори о везама масона и комуниста са усташким главешинама, на шта Дирекција изложбе није пристала, па се од тога одустало. Такође није реализована ни идеја да се изложба прикаже у већим градовима Србије, из разлога обимности материјала и непостојања адекватног простора за смештај истог. У оптицају је била и идеје да део изложбе (који остаје у Србији) буде трајно изложен у обновљеној згради Али Коч ложе на Келемегдану у форми сталне поставке
.




Добар део изложбеног материјала и готово комплетно људство, које је учестовало у организацији и припреми Антимасонске изложбе, било је ангажовано од стране Српске државне пропаганде на реализацији Антикомунистичке изложбе која је свечано отворена 1. септембра 1942. године.




С. Д. Гаговић 
-ВЕРНОСТ-