уторак, 25. децембар 2012.

MAСОНСКА ПОЗАДИНА УСТАШТВА - НЕМАЧКИ СС ДОКУМЕНТ (1942)


"ЦРНИ ФРОНТ И МЕЂУНАРОДНО СЛОБОНО ЗИДАРСТВО КАО ЗАЧЕТНИЦИ И ПОМАГАЧИ НЕМИРА И НАСИЉА У ХРВАТСКОЈ" (1942)

Када је ријеч о људима Устaшког режима треба водити рачуна о томе, да су они -скоро сви- слободни зидари. Овоме би се могло можда приговорити, да је слободно зидарство било забрањено још под владајућим режимом године 1939. и да је и сам Усташки режим подузимао одређене мјере против слободних зидара интернирајући, с времена на вријеме становити број њихових припадника и развијајући антимасонску пропаганду, да би оваквим својим поступком доказао, како с овом опасном, цијелим свијетом раширеном организацијом нема ништа заједничкога. Могло би се казати надаље, да је истраживањима утврђено, како је у Хрватској постојало само Ивање слободно зидарство, чије ложе нису имале никаквих односа с правим међународним Андријиним односно шкотским слободним зидарством. Такву оцјену овдашњег слободног зидарства и став Усташког режима напрама њему побијају међутим слиједеће чињенице :


1). Распуштање слободног зидарства године 1939. имало је значење политичке гесте напрама Reichu, а запљена имовине и инвентара његових ложа била је само једна фарса. Полицијски комесар Obertinsky, који је био надлежан за провођење овог задатка у Загребу, може потврдити како је брзо и без трага из полицијске похране поновно нестао материјал, што га је он био сакупио. Своју превелику службену ревност у овом погледу морао је и он сам испаштати премјештајем у покрајину.

2). Потпуно исто таквим обмањивањем разоткрива се при ближем проматрању непријатељски став, што га Усташки режим само привидно заузима напрама слободном зидарству. Код затварања и повремене интернације четрдесетак слободних зидара (у цијелој Хрватској има их на тисуће, од тога у самом Загребу 700) радило се је махом о људима, који су услијед своје дугогодишње пасивности само по имену били још слободни зидари или пак о таквима, који су већ прије тога иступили из редова слободних зидара. Уколико је међутим овим мјерама било захваћено и неколико истакнутих слободних зидара, као што су то Др. Шврљуга, Др. Белин и Пливерић, радило се је ту о особној љубомори, и зависти извјесних усташких кругова који су се бојали да би такви људи, захваљујући свом положају у привредном животу земље, могли свој утјецај проширити и на политичко подручје.
Што се пак тиче наведене антимасонске пропаганде Усташког режима, она је више него скромна и иде очито за тим да, замагливши право стање ствари, њемачким круговима не открије стварне циљеве и настојања слободног зидарства. У том погледу треба истакнути случај новинара Глојнарића, који је посебно карактеристичан за стварно понашање и став Усташког режима напрама слободним зидарима. Године 1939., онда наиме када су масонске ложе биле наводно распуштене, радио је он у "Хрватском дневнику", гласилу Хрватске сељачке странке, што му je омогућило да свој положај искористи у правцу развијања живе публицистичке кампање против слободног зидарства. Неко вријеме пустило га је Уредништво да ради по милој вољи, али када се је убрзо након тога нашао заплетен у разним парницама, морао је иступити из Уредништва. Глојнарић је био међутим политички много ближи хрватским националистима него Сељачкој странци: у њезином новинству он је био само намјештеник, будући да националисти својих властитих новина нису смјели посједовати. Требало је претпоставити према томе, да ће му се омогућити да под Усташким режимом поново преузме своју дјелатност.
То се међутим није догодило. Након неколико покушаја да поново дође до изражаја, Глојнарић је и под Усташким режимом морао напустити своје поље рада, што је само један доказ више, да је моћ слободних зидара остала иста као и прије.

3). Изузимајући жидовске ложе, у Хрватској је у ствари било заступљено само Ивање слободно зидарство, које с интернационалном масонеријом није било у службеним везама. Уза све то било је поједине браће из неких ложа, а има још увијек таквих, који с ложама у иноземству одржавају особне односе или им чак и припадају, тако да као експоненти интернационалне масонерије утјечу и на своју браћу у домаћим ложама. Због тога, не бисмо се смјели затварати овом игром Усташког режима. Напротив, требало би уложити све силе да се прави зачетници саботаже, која се у овој земљи проводи непрестаним потицањем на устанак, открију и њихова дјелатност онемогући.

Ово потврђују и слиједећи подаци :

Потпуно је оправдана сумња да је Славко Кватерник један од покретача ове дјелатности. Још као официр аустро-угарске војске био понесен амбицијом да заигра политичку улогу, што га је без сумње у своје вријеме потакло да се ожени кћерком жидова Франка, тадашњег вође хрватског националног покрета. Пут к слободном зидарству открио је године 1917. преко беспосличара и лијенчина у Новом Саду. Тада је у ствари Славко Кватерник приступио ложи "Kossuth Lajos" у Будимпешти. Године 1917. примио је од ње мандат да у Загребу оснује ложу "Либертас", што је он и спровео у дјело. У овој је ложи Славко Кватерник окупио све своје пословне и политичке пријатеље. Међу многима овој ложи припадају : његов син Еуген Кватерник, Др. Будак, Др.Пук, Бенак, Генерал Balley, пуковник Сабљак, подпуковник Душан Краљ, Др. Кошак и Др. Тот. Све до формалног распуштања масонских ложа године 1939. ложа "Либертас" налазила се је у Бошковићевој улици 33, што значи у згради у којој је било и сједиште Банке за парцелирање, која се је налазила под управом Славка Кватерника. Од посебног је значаја и жидовска масонска ложа НОББ. Познато је, да је Славко Кватерник био у добрим односима са жидовима па је и разумљиво, што је настојао да сурадњу између своје и жидовске ложе олакша њиховим смјештајем под исти кров. Ложу "Либертас" покривала је поштанска чиновница Дора Мркобрада, која је на своје име имала унајмљен стан од 6 соба. Када су масонске ложе биле распуштене, ложа се је "Либертас" преселила у Палмотићеву улицу 64, тиме да је и овај пут била прикривена именом исте поштанске чиновнице. Ложа се и данас налази на овом мјесту и још увијек је посјећена, како то произилази из података с којима располажем. Разорна и нипошто часна улога Славка Кватерника за вријеме и након слома Дунавске монархије добро је позната, тако да је сувишно поближе се на њу освртати. Исто тако познат је и начин његова пословања као водећег директора Банке за парцелирање, што би могло бити темом једног гангстерског романа.
Његово политичко и војно дјеловање у Независноj Држави Хрватској уродило је потпуним фијаском, тиме да постоји оправдана сумња да је Славко Кватерник у интересу "виших циљева" Слободног зидарства проводио саботажу на штету њемачког Reicha. Иако се он сада налази на принудном допусту, све упућује на закључак, да његови "партизани" настављају разорном дјелатношћу, коју је он прије проводио. То се у првом реду односи на његова сина Еугена, који не престаје негативно дјеловати упркос томе што је службено опозван са своје дужности.

Било би потребно због тога, да се ова опасност благовремено отклони на начин да се Усташки режим ликвидира и у Хрватској успостави њемачка војна управа.

Загреб, 2. просинца 1942.
СС-Главни четни вођа
(SS-Hauptscharfuhrer)


- Усташе и комунисти: 




Списак угледних усташа Јеврејског поријекла: 


Josip Frank, вођа Хрватске чисте странке Права

Ivo Korsky,  један од идеолога усташког покрета 


Milan Miesler, генерал у војсци НДХ

Milan Praunsperger, генерал у војсци НДХ


Oskar Kirchbaum, генерал у војсци НДХ

Ferdinand Halke, генерал у војсци НДХ

Josip Šulc, генерал у војсци НДХ  
 



 Јевреја је међу хрватским генералима било преко 21% - тачно њих 28! Ево њихових имена по абецедном реду:
1. Alabanda inž. Hinko; 2. Aleman vitez Ladislav; 3. Angeli Edgar; 4. Balley Emanuel; 5. Cuš Oton; 6. Fritz Julijo; 7. Gamberger Josip; 8. Halla pl. Ferdinand; 9. Heilbich Dragutin; 10. Isser Ðuro; 11. Kirchbaum Oskar; 12. Kraus-Tudic Rudolf; 13. Kubin Rikard; 14. Metzger vitez Josip; 15. Miesler Milan; 16. Frauensperger pl. dr. Milan; 17. Resch Julio; 18. Rubler Dragutin; 19. Sach Julio; 20. Simovic Julio; 21. Steinfel vitez Nikola; 22. Šarnbek Ivan; 23. Šnur vitez Ivo; 24. Scholtz (Šolc) Josip; 25. Tartaglija Kvintijan; 26. Wanner Rudolf; 27. Zgaga vitez Mirko i 28. Zorn Božidar. 



Податак са википедије 


Необичан је податак да је супруга Анте Павелића била јеврејка, као и супруге министара Славка Кватерника и М.Жанића. Много усташких функционера имало је супруге јеврејског поријекла.

- Овим и сличним текстовима се жели показати право лице усташког покрета који није имао уопште додирне тачке са Национал Социјализмом, то је био један шовинистички покрет само са једним циљем а то је истребљење свег што је Српско, усташки покрет је искористио повољну прилику када су у Београду избиле демонстрације које су организовали комунисти уз помоћ Енглеског новца и када је срушен споразум са Њемачком, усташе су то искористиле и заузеле позицију коју је Српски народ добио од стране Њемачке. 

Ево и неких плаката поводом тих добро плаћених демонстрација које су водили комунисти, само са једним циљем, да Србију и Српски народ завију у црно!