уторак, 20. новембар 2012.

Заборављени херој...

Како живи Микајло Шимшић, један од преживјелих из чувеног тунела Бродар?
 

Микајло Шимшић (40) из села Станишевац, један је од преживjелих српских бораца који је 1992. године био заробљен са још шест војника у тунелу Бродар на путу између Вишеграда и Рудог.

Прича о заробљеним војницима је позната широј јавности, јер је на филмско платно пренио режисер Срђан Драгојевић, снимивши филм "Лепа села леп

о горе".

Јунак који је преживио пакао, борац који је на ратишту био до посљедњег дана рата, инвалид са 25 гелера у тијелу, живи са мајком Милком изнад Добруна код Вишеграда, без примања - заборављен од свих.


- Прошло је 20 година од догађаја у тунелу, био сам тамо заробљен са друговима девет дана, проживјели смо пакао, без хране и воде. И данас живим - не знам како. Немам посао, надничим по Србији. Мајка прима минималну пензију од 159 марака - прича Микајло. Не тражи ништа, само посао, као бивши борац Војске Републике Српске, како би нам омогућио колико-толико нормалан живот.


Микајло је прије десетак година у вишеградском насељу Вучине почео да прави кућу, али нема новца да је заврши.


- Почео сам да зидам од новца зарађеног у надници. Платио сам све дозволе, и зато ми је био потребан новац, па је сада кућа недовршена и неусељива - прича Микајло.


Премијера филма одржана је у Вишеграду. Ни тада се нико није сјетио Микајла.


- Нико ме никада није позвао, ни на премијеру филма, нити на неку пројекцију. Ми преживјели најбоље знамо шта се стварно у тунелу дешавало. У филму је приказано, можда, 20 одсто истине. Једини који је са мном разговарао о томе је београдски новинар Вања Булић. Дошао је једном код мене, када је хтио да пише књигу "Тунел". Све сам му испричао, онако како је било - каже Микајло, који иначе, нерадо говори о данима проведеним у тунелу, јер му то буди ружне успомене.


Тог септембра 1992. године, седам војника Треће чете Дринског батаљона, чувало је мост испред тунела Бродар, пазећи да муслиманске јединице не пређу на десну обалу Дрине. Послије неколико дана цијели кањон је горио. Јединица се повукла у тунел и тако се нашла у клопци, заробљена са обје стране, без могућности да изађу из тунела дугог 97 метара. Тако су провели девет дана, под бомбама и сталним нападима муслиманских снага. Милован Лучић и Владан Гавриловић умрли су у тунелу рањени од гелера, тешко рањени Новак Арсић, убио се пуцњем у сљепочницу, док су Стевана Панића убили муслимани док је чувао тијело свог побратима Милована.


Тројица српских јунака Микајло Шимшић, Слађан Симић (касније погинуо) и Станко Мећашев су послије губитка другова одлучили да изађу из тунела, по цијену смрти и, неким чудом, су преживјели. Микајло тешко препричава страхоте.


- Послије догађаја у тунелу поново сам се вратио на ратиште да браним своју државу и остао до посљедњег дана. Редовно сам свраћао до тунела и палио свијећу погинулим друговима. Надао сам се бољем животу послије рата...


Каже да је тражио посао и да су му стално говорили да нема.


- Не знам колико ћу још моћи да радим за надницу. Иако имам 25 гелера, инвалидитет ми је испод 20 одсто, па немам право на мјесечни додатак. Не тражим одличја за херојство, нити милионе, само пристојан посао. Надам се да ће ме се неко сјетити, неко из власти, да ми мало помогне, бар да кућу завршим - нада се Микајло.


СПОМЕН-ПЛОЧА


СА једне стране улаза у тунел Бродар и данас стоји спомен-плоча са именима четворице српских бораца који су те 1992. године погинули у тунелу, и с поруком: "Ој, тунелу твојега ти мрака, што не лијечи ране од јунака." На зидовима тунела још има трагова ратних дејстава док је на излазу са друге стране, такође постављена спомен-плоча са именима и сликама докторке Стојане Јововић и медицинске сестре Љубице Кастратовић из Рудог, које су погинуле када су кренуле у помоћ заробљеним војницима.